лазарев пут

Након низа година које је провео као путујући улични уметник, играјући непомичну скулптуру, Лазар се обрео и на малом медитеранском острву. У Лазару се јавља чежња за повратком кући, али његов одлазак са острва компликује се немогућношћу споразумевања са острвском бирократијом. Пратимо заморно прикупљање документације која треба да му омогући одлазак. Сусрети са службеницима постају све чуднији и неразумљивији. Њихова питања прелазе оквире административног и залазе у интимне делове Лазаревог живота. Мучно прикупљање документације прераста у преиспитивање смисла живота, дубоких тајни скривених и од самог себе. Ова значењски измештена прича подсећа да одговорност потиче из егзистенцијалне чињенице да је живот ланац питања на која човек мора да одговори тиме што бива одговоран за себе и друге; тиме што одлучује који одговор да пружи на свако појединачно питање, као и тиме што за свако питање постоји само један одговор – онај истинити.